Ex YU piva – Laško

 

laskopivoprvaCenjeno medju pivopijama od Vardara pa do Triglava kao pivo izuzetnog kvaliteta, čvrste pene i fino balansiranog ukusa, gorčine i jačine. Proizvodi se u mestu Laško kod Celja u podnožju Alpa a simboli su mu i zelena boja ambalaže i čuvena alpska divokoza. 

 

Kao i ta divokoza Laško je do danas spretno opstalo kao ”zlatna” oznaka Slovenije. Slovenci ga poput pravih “Zmajčeka” ljubomorno paze već godinama i u slast ga ispijaju kad god imaju prilike. 

Tradicija proizvodnje ovog slovenačkog piva duga je skoro 190 godina a receptura je naravno strogo čuvana tajna.

 

Istorija Pivovarne Laško

 

pivovarnalaskoPočeci rada Pivovarne Laško vezuju se za 1825. godinu kada je proizvodjač medovine i medenjaka Franz Geyer osnovao pivaru u bivšoj Bolnici Valvasor (gde se danas nalazi Savinja Hotel). Pretpostavlja se da je prvo proizvodio “kameno pivo” (Steinbier) koje je tada bilo poznato u Koruškoj i korišćeno već 13 godina. Ipak nema tačnih podataka da li je Franz već tad posedovao znanje i tehnologiju za proizvodnju bavarskog piva.

Laško pivo postalo je istinski poznato tek 1838. godine kada je pivaru otkupio Heinrich August Uhlich. Počeo je da nudi svoje pivo stranim gostima u termalnoj banji Rimske Toplice koju je takodje posedovao, i da ga izvozi u Trst. Osim u Trst svoje pivo izvozio je čak i u Aleksandriju i Kalkutu.

Sledeći vlasnik pivare postaje Anton Larisch 1867. godine. Konstruisao je novu pivaru, tada najveću u regionu, sam je nadgledao proces proizvodnje i provere kvaliteta piva i višestruko je uvećao kapacitete proizvodnje.

 

Take Me Back To Lubljana

 

1889. pošto je kompanija objavila bankrot novi vlasnik postaje Slovenac Simon Kukec, vrlo sposoban pivar iz Žaleca, koji je osmislio i novi brend piva – Termalno pivo, koje u jednom obliku postoji i danas. Shvatio je da se od termalne vode može praviti izuzetno kvalitetno svetlo i tamno pivo i da se ta inovacija može koristiti u tržišne svrhe.

Osim Termalnog piva proizvodio je i Ležak pivo po češkoj recepturi koje je izvozio prvo u Egipat i Indiju a zatim i u Budimpeštu gde je konkurisalo do tada neprikosnovenim austrijskim i nemačkim pivima.

Oko 1900. godine u Pivovarni Laško proizvodilo se i Märzen, Porter i Bavarian pivo, a ukupna godišnja proizvodnja merila je oko 35000 hl. U jednom trenutku Porter pivo preimenovano je u Dark Laško koje i danas postoji.

 

laskodaaark

 

1924. godine ponovo dolazi do bankrota i Pivovarnu Laško preuzima konkurentska Pivovarna Union, koja još tri godine nastavlja da prodaje brend piva Laško na hrvatskom tržištu, posle čega je pivara zatvorena.

1938. godine naporom lokalnih preduzetnika Pivovarna Laško ponovo počinje sa radom a lokalne pivopije su bile toliko zadovoljne da su stolovi u kafanama bili prepuni Laškog piva.

Tokom Drugog svetskog rata dolazi do velikih promena. Nemci su potpuno preuzeli kontrolu nad pivarom i izvozili su pivo u tolikim količinama da taj nivo proizvodnje iz ratnih godina nije ponovo dostignut sve do 1963. godine. Kapacitet je bio uvećan na 93000 hl piva godišnje i prvi put se pojavljuje Zlatorog Goldhorn Export pivo.

1944. i 1945. sreća se ponovo okreće i saveznici pri svojim bombardovanjima železničkog mosta dva puta pogadjaju pivaru. Pivara je bila potpuno uništena ali posle obnove počinje sa proizvodnjom. Zlatorog pivo postalo je glavni brend.

 

laskokrigla2Velika ulaganja  posle relativno slabog rada pivara doživljava u periodu 1956.-1965. godine. Zbog povećane potražnje piva snabdevanje novim resursima vode obezbeđeno je u periodu 1968./69. sa izvorišta Jepihovec uz pomoć 7 km dugog tunela. Uvedena je i linija plastičnih buradi uz povećanje kapaciteta na 35000 boca po satu.

Proizvodile su se sledeće vrste piva: Zlatorog svetlo pivo (12% ekstrakta), Golding (16%), Laški Super Golding (18%), tamno Termalno Desertno pivo (16%), Striptis light (19%), Light Export Beer (15%), tamno Jubilejnik (18%), svetlo Novoletnik (19%) i svetlo Cvetnik pivo (19%).

Sedamdesetih dolazi do novog povećanja kapaciteta i proizvodnja se uvećava maksimalno 1972. godine na 500 000 hl prodatog piva. To je zahtevalo podizanje novog postrojenja za punjenje pored reke Savinje i nove upravne zgrade.

 

Neposredno pre rata 1990. Pivovarna Laško proizvodila je 1 000 000 hl godišnje, najviše za tržište Jugoslavije, i zato je potom usledio drastičan pad prodaje. Ovaj kapacitet ponovo je postignut 1994. godine.

Sa ulaganjima poslednjih godina Pivovarna Laško postala je ponovo ozbiljan gigant pivarske industrije i pod svoje okrilje je ovaj put, suprotno od događaja u svojoj istoriji, uzela i glavnog konkurenta Pivovarnu Union iz Ljubljane, tako da sad drži preko 80% pivarskog tržišta u Sloveniji.

 

laskokonzerva

 

Drage pivopije, ako smo vam ovom pričom o Laškom pivu probudili želju da skoknete do Slovenije, onda put pod noge i vidimo se ispod Triglava sa kriglama. ;)

 

Pivski brendovi Pivovarne Laško

 

zlatorog 05 angl 002Laško Zlatorog

 

lasko clubLaško Club

 

laskolightbeerLaško Light

 

 

 

 

 

 

 

 

 

laskodark2Laško Dark – specijalno tamno pivo sa aromom karamele, harmoničnog i karakterističnog ukusa.

 

 

laskoeliksirbeerEliksir – je snažno pivo sa 16% ekstrakta, spada u Bock piva, što bi se moglo klasifikovati kao Pale ili Dark pivo sa visokim sadržajem alkohola, niske ali aromatične gorčine i sa kremastom penom.

8 votes

2 thoughts on “Ex YU piva – Laško

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Current day month ye@r *